Glas inzenjera

Zvanje Profesora sa sobom povlači mnogo predrasuda (koje smo i ovde pomenuli). Dr Milan Zdravković, mašinski inženjer i profesor na Mašinskom fakultetu Univerrziteta u Nišu, definitivno ruši predrasude, a kroz ovaj razgovor, njegovo razmišljanje, stavove i kroz njegov rad generalno, može se videti kako bi, verovatno, svaki Profesor trebalo da razmišlja i radi.Posvećen radu sa studentima i doktorantima, ujedno izuzetno aktivan na polju nauke, sa preko 80 objavljenih radova iz oblasti Artificial Intelligence - vešstačke inteligencije, koju radije zove mašinsko učenje ili duboko učenje, zatim oblasti IoT (Internet of Things) itd, sa preko 850 citiranja - oni koji se bave naukom znaju koliki je to uspeh. Jedan deo razgovora posvetili smo istraživačkom i profesorskom radu, radu na fakultetu i u nauci, istraživanjima, svim prednostima i manama tog poziva, ličnom zadovoljstvu i satisfakciji koju svaki inženjer oseti kada reši neki problem, o tome šta ga privuklo i zadržalo u nauci... Objasnio je zašto smatra da svaki mentor od svojih PHD studenata treba da pravi ljude koji su bolji od njega i znaju više od njega, jer u suprotnom nema benefita ni za koga. Pričao je i aktuelnom istraživanju, unapređenju rada toplane za grejanje gradova, automatizaciji i smanjenju troškova uz pomoć aplikacija i veštačke inteligencije.Drugi deo razgovora je svakako bio posvećen veštačkoj inteligenciji, odnosno mašinskom učenju ili dubokom učenju. Kao neko ko je izuzetno aktivan u tom polju, Milan je objasnio i kakvo je stanje kod nas i u svetui po tom pitanju, aktuelnostima, razjasnio šta je i da li se to može zvati "inteligencija", kakve su i kolike veze sa matematikom, algebrom i da li treba da se plašimo da će nas veštačka inteligencija zameniti ili uništiti. Pričali smo i o etici, o (ne)mogućnostima promene sistema rada na fakultetima, a na kraju i o muzici, jazz-u, Milanovo alter-egu i uticaju veštačke inteligencije na muziku i da li će i kada veštačka inteligencija moći da zameni kreativnost i emociju koju čovek unosi u muziku.Mnogo tema, mnogo zanimljivih odgovora i mnogo razloga za razmišljanje i pretraživanje u narednom periodu.Moram da kažem da je izuzetna čast upoznati čoveka, profesora kao što je Milan i da je bilo pravo zadovoljstvo razgovarati sa njim, slušati i učiti. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

30/07/2024 • 127:47

Podržite nas: na YouTube-u - JOIN na Patreon-u: https://www.patreon.com/glasinzenjeraPayPal: https://www.paypal.me/glasinzenjera Web: https://www.glasinzenjera.rsKontakt: glas.inzenjera@gmail.comInstagram: https://www.instagram.com/glas_inzenjera/?hl=enKao stipendista vodoprivrednog preduzeća iz Kikinde, Božidar Boža Beloš se po završenom Građevinskom faultetu u Beogradu vrati kući i započeo karijeru u vodoprivredi. Ceo radni vek, karijeru, proveo je radeći u vodoprivredi, na različitim fukcijama i različitim mestima. Najpre u Kikindi, a onda u Novom Sadu u JVP "Vode Vojvodine" u kome je već 21 godinu. U našem razgovoru, Boža je pričao o hidrosistemu DTD (Dunav-Tisa-Dunav), o njegovoj funkciji i velikom značaju, o navodnjavanju i odvodnjavanju Vojvodine, o plovidni kakva je bila nekad, kakva je danas i kakva očekuje da će biti u budućnosti. Pričali smo i o održavanju sistema kanala, o funkcionalnosti hidrosistema i borbi sa neobaveštenim, ali i bahatim ljudima koji kanale zatrpavaju zemljom, šutom, otpadom i sl. i kolike to posledice ima.Uzimajući u obzir da je gospodin Beloš više od deset godina bio sektorski rukovodilac odbrane od poplava, a da je svakako radio u firmama kojima je odbrana od poplava i održavanje sistema odbrane u opisu posla, drugi deo razgovora posvetili smo upravo tome. Čemu služe nasipi pored reka, kako se projektuju, kako se održavaju i šta ih ugrožava. Koje su to bile velike poplave na teritorije Srbije i posebno Vojvodine, kako je došlo do njih i kako smo se branili. Pričali smo o poplavi u Obrenovcu, Šapcu, Sremskoj Mitrovici, Beogradu, pričali smo o Savi, Dunavu, Tisi.... Šta je redovna, a šta vanredna odbrana od poplava. Zašto nasipi u gradovima nisu rekonstruisani, kada dolazi do nadvišavanja nasipa i koji su to moderni sistemi odbrane kada voda nadvisi kote nasipa. Sve to i još mnogo drugih tema i pitanja na koja smo pokušali da damo odgovor i svima približimo ovu temu. Za kraj, Boža je izneo i svoje mišljenje šta je to što zapravo može dovesti do najvećih posledica u slučaju dostizanja visokih vodostaja i vanredne odbrane od poplava.Sva pitanja na koja nismo dali odgovor a tiču se ove teme, možete slobodno pisati u komentarima. Kamera: Jovana AnđelićAudio i video obrada: Ivana RadojkovićMarketing: Jelena Tasovac RankovićLogo dizajn: Luka Radalj - https://www.instagram.com/lukezedesign/?hl=en Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

12/07/2024 • 103:27

Podržite nas: na YouTube-u - JOIN na Patreon-u: https://www.patreon.com/glasinzenjeraPayPal: https://www.paypal.me/glasinzenjera Web: https://www.glasinzenjera.rsKontakt: glas.inzenjera@gmail.comInstagram: https://www.instagram.com/glas_inzenjera/?hl=enhttps://www.inat.fr/https://www.jugcerovic.com/Rođen u Beogradu, živeo i studirao u Parizu, zaljubio se u Barselonu, a danas živi u Madridu. Proputovao ceo svet, radio za najveće gradove, ali i dalje posebno mesto ima Beograd, grad "koji može da izdrži sve, i lepo i ružno i da baš zato bude poseban", grad koji voli, koga zove svojim i za koji kaže da je njegova laboratorija.Završio je arhitekturu, a iz potpunog hobija krenuo da crta mape gradova, gradskog saobraćaja, metroa, to delio na mrežama i internetu i onda odjednom - bum, hobi prerasta u posao i to ozbiljan posao. U dosadašnjoj karijeri je radio mapiranje Beograda, Barselone, Pariza, Rijada, Tokija, Seula, Dubaija, Ženeve i mnogih drugih gradova. Šta za njega predstavlja mapiranje, šta su principi rada, o čemu sve treba razmišljati i voditi računa kada se rade mape, sve je to Jug ispričao i to jako lepo i jasno.Sve to vremenom dobija i dublje i veće značenje, aktivan je u International Association of Public Transport gde je Design & Culture Committee Vice-chairman, partner je u kompaniji Dezigntechnic iz Dubaija gde se osim mapiranje bavi i wayfinding-om, za koje je takođe objasni šta znači i čemu služi. Takođe, aktivno učestvuje u razvoju mapa i sa Apple-om i Google-om.Osim mapiranja koje mu je strast i danas osnovni posao, i dalje se bavi i svojim prvim pozivom, arhitekturom. Voli da učestvuje na konkursima, nikad sa idejom i motivom da pobedi, već sa željom da prikaže svoj stav, svoja razmišljanja, neke nove ideje. Kako kaže, "lako je samo kritikovati, ajde daj ti neki predlog rešenja za nešto što ti se ne sviđa". I time se i vodi, za sve što smatra lošim rešenjem, dao je i neki svoj predlog, svoje viđenje. Kaže, između ostalog, konkursi i služe tomo da se vidi što veći spektar ideja.Između ostalih, izuzetno su zanimljivi njegovi radovi na konkursima za uređenje arheološkog lokaliteta Vinča, metro stanice za prvu liniju Beogradskog metroa, Pešački plato na Slaviji, X most na Savi, kao i nekoliko predloga vezanih za Beograd na vodi i okolinu, staru železničku stanicu, spomenih ispred iste itd.... Naravno, osim konkursa radio je i druge poslove, a svakako većinu tih radova možete pogledati na sajtu https://www.jugcerovic.com/ Pričali smo naravno i o Beogradu na vodi, beogradskom metrou, i drugim aktuelnim dešavanjima i projektima u Beogradu, a i o samom Beogradu i onome što bi mogao da postane u budućnosti.Za kraj, mogu samo da kažem da je Jug jako prijatan sagovornik, da mi je mnogo približio ideje i zamisli koje stoje iza pravljenja mapa, ali i da sam se iskreno nasmejao i uživao u razgovoru sa njim. Uživajte.Kamera: Jovana AnđelićAudio i video obrada: Ivana RadojkovićMarketing: Jelena Tasovac RankovićLogo dizajn: Luka Radalj - https://www.instagram.com/lukezedesign/?hl=en Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

12/07/2024 • 78:50

Podržite nas: na YouTube-u - JOIN na Patreon-u: https://www.patreon.com/glasinzenjeraPayPal: https://www.paypal.me/glasinzenjera Web: https://www.glasinzenjera.rsKontakt: glas.inzenjera@gmail.comInstagram: https://www.instagram.com/glas_inzenjera/?hl=enPoziv za rad u Energoprojektu nekad je bio "poziv koji se ne odbija". Prestižna firma sa najvećim poslovima, kako u zemlji, još više u inostranstvu. Tako je bilo i za Aleksandra kada je dobio poziv Energoprojekt Visokogradnje i kada se priključio radovima na izgradnji železničke stanice "Prokop".Nakon toga je prošao nekoliko velikih gradilišta, najpre u Sočiju u Rusiji, odakle se prvo vratio nakon bombardovanja Srbije, jer je Energoprojekt učestvovao u izgradnji stanova za osobe koje su ostale bez krova nad glavom, zatim ponovo povratak u Soči na godinu dana. Nakon toga, izgradnja zgrade senata u Taškentu u Uzbekistanu, a ubrzo nakon toga i postavljanje na mesto rukovodioca najpre sektora za VIK instalacije, a zatim i celog sektora instalacija. Novo iskustvo i nove obaveze u organizovanju preko 130 ljudi na velikom broju gradilišta.Dobar deo našeg razgovora posvetili smo tome kako je Energoprojekt, pa i on lično, selektirao mlade inženjere, a zatim ih postepeno i promišljeno uključivao u sistem rada i od njih pravio kvalitetne i pouzdane inženjere na kojima je kasnije ostajao (ili trebao da ostane) posao. Pričali smo i o izazovima rada u inostranstvu, zanimljivostima saradnje sa japanskim investitorima, prisetili se svega onoga što je Energoprojekt nekada radio, šta je predstavljao u svetu i kako je, osim objekata, gradio i lepu sliku o sebi ali i Srbiji. Jedan jako lep, prijatan i zanimljiv razgovor, koji možda i produbljuje shvatanje i žal što je danas sve manje firmi koje razmišljaju i posluju na ovakav način i koje znaju da cene svoj najveći resurs - čoveka!Kamera: Jovana AnđelićAudio i video obrada: Ivana RadojkovićMarketing: Jelena Tasovac RankovićLogo dizajn: Luka Radalj - https://www.instagram.com/lukezedesign/?hl=en Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

12/07/2024 • 95:21

Podržite naš rad: Patreon: https://www.patreon.com/glasinzenjeraPayPal: https://www.paypal.me/glasinzenjera Web: https://www.glasinzenjera.rsKontakt: glas.inzenjera@gmail.comInstagram: https://www.instagram.com/glas_inzenjera/?hl=enPri radu na ovoj epizodi i montiranju iste, Jelena je rekla "Pravi čovek za mesto na kome radi! Prava retkost." i to je ujedno možda i najbolji opis za epizodu, odnosno gosta.Dr Nenad Fric je prodekan za nastavu na Građevinskom fakultetu u Beogradu, fakultetu koji je pre dve godine proslavio i obeležio 175 godina održavanja nastave iz oblasti građevinarstva, još od indžilirske škole. Zašto je poziv prof. Dragana Buđevca za povratak na fakultet za njega bio poziv koji se ne odbija, koje su prednosti i mane rada na fakultetu? Osim na ova lična pitanja, Nenad je mnogo više govorio o sistemu i principima rada na Građevinskom fakultetu, o novoj akreditaciji za sistem rada 3+2 godine, o osnaživanju i podršci studentima, visokim ocenama za profesore, za koje smatra da svojim znanjem i iskustvom predstavljaju najveći kvalitet Građevinskog fakulteta, o tome šta čini dobrog profesora i zašto Građevinski fakultet može da bude sve samo ne lak. Između ostalog, izneo je i svoje mišljenje o pravilniku i polaganju stručnog ispita i dobijanju stručnih licenci. Kaže "Formalno obrazovanje daje vam mogućnost izbora", a za obrazovanje na Građevinskom fakultetu u Beogradu kaže da je najbolje u regionu, i da se fakultet na sve načine trudi da omogući svima da obezbede uslove za studiranje u Beogradu, između ostalog i kroz sajam stipendija koji se održava već nekoliko godina za redom.Zašto je diploma Građevinskog fakulteta - diploma za budućnost, zašto građevinski inženjer ne može opstati kao vuk samotnjak već je direktno upućen na svoje kolege još u fazi studiranja, zašto su prijateljstva sa fakulteta - prijateljstva za ceo život i još mnogo lepih, bitnih i najpre važnih tema ispričao je Nenad u ovoj epizodi.Lično sam Građevinski fakultet u Beogradu oduvek doživljavao nekako "svojim" i oduvek sam bio ponosan na svoj poziv i diplomu koju nosim sa istog. Nakon razgovora sa Nenadom mogu da kažem da sam apsolutno ponosan na Građevinski fakultet, na ono što predstavlja i na ljude koji ga čine takvim kakav jeste, na prvom mestu profesore, ali i studente, i da mi je čast što sam bio i što jesam deo toga. Kamera: Jovana AnđelićAudio i video obrada: Ivana RadojkovićLogo dizajn: Luka Radalj - https://www.instagram.com/lukezedesign/?hl=enMarketing: Jelena Tasovac Ranković Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

12/07/2024 • 108:34

Podržite naš rad: Patreon: https://www.patreon.com/glasinzenjeraPayPal: https://www.paypal.me/glasinzenjera Web: https://www.glasinzenjera.rsKontakt: glas.inzenjera@gmail.comInstagram: https://www.instagram.com/glas_inzenjera/?hl=enDosadašnju karijeru Nevene Vajdić karaktiriše balansiranje između rada u privredi i u nauci. Nakon što je magistrirala u Americi, u Teksasu, vratila se u Srbiju i zaposlila na Aerodromu Nikola Tesla kao šef službe održavanja. Po dolasku francuske kompanije Vinci i početku rekonstrukcije beogradskog aerodroma, Nevena je dobila funkciju project manager-a za "air side".Paralelno sa radom na aerodromu, a dok je "čekala" rođenje drugog deteta, Nevena je doktorirala na Građevinskom fakultetu u Beogradu. I pored toga što je radom na aerodromu i firmom Vinci bila izuzetno zadovoljna, nakon nekoliko razgovora sa "career coach"-om shvatila je da je rad u nauci i istraživački posao ispunjava i čini srećnom. Od kolege, inače CEO-a portala OROOK, Miljana Mikića, saznala je za otvoreno radno mestro na Univerzitetu Kembridž. Kontaktirala je profesora sa univerziteta, prijavila se na konkurs i..... dobila posao na Kembridžu, za šta joj je, kako sama kaže, trebalo neko vreme da toga postane svesna. Posao koji podrazumeva vođenje 27 postdoktoranata koji rade na različitim istraživanjima sa zajedničkom temom "digitalni putevi budućnosti". Kako kaže, osećala je želju i potrebu da "uskoči u voz" digitalizacije i onoga ka čemu se neizbežno krećemo.Velika je čast i zadovoljsrvo bilo ugostiti Nevenu u novoj epizodi podcasta, a vi pišite u komentarima kako se vama svidela ova epizoda i teme o kojima smo pričali. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

12/07/2023 • 124:29

Olivera Stojanović je dipl.inž.el., verification inženjer i VP (Vice President) u kompaniji Vtool. Bilo je zaista divno razgovarati sa nekim ko je toliko uspešan u svom poslu, a i dalje toliko posvećen istom i ko na tako zanimljiv način može svoj posao i svoju karijeru da predstavi nekome ko o ovoj industriji toliko malo zna. Olivera je neko ko uživa u svom poslu, uživa u "brainstorm"-ingu sa kolegama, uživa u deljenju svog znanja sa drugima, ali i dalje želi da napreduje, da uči i da se usavršava.Svoje vreme i znanje nesebično deli, naročito sa mlađim kolegama, sa studentima i izuzetno je aktivna u saradnji sa fakultetima. Na njenu inicijativu i uz njeno izuzetno angažovanje, u Srbiji je organizovan "event" za studente, udruženja GSA Women's Leadership Initiative koje je deo Global Semiconductor Alliance. To je ujedno bio prvi put da ovo udruženje, koje inače organizuje slična dešavanja na najprestižnijim univerzitetima u Americi, organizuje ovako nešto van Amerike. Zalaže se i za to da u industriji u kojoj je bude što više žena, ali i da se generalno ženama pruži više mogućnosti za rad, i da im se pruži sva moguća podrška kako bi uz osnivanje porodice mogle i da grade karijeru. U prilog tome, Olivera je i supruga i majka troje dece.Olivera smatra da je formalno obrazovanje jako važno, da fakultet daje širinu i mogućnost da se neko pronađe baš u onome u čemu će kasnije uživati radeći, kao što je bio njen slučaj. Takođe, smatra i da ne treba žuriti sa zapošljavanjem do završetka fakulteta. Za kraj, kao što rekoh, bilo je izuzetno uživanje razgovarati sa Oliverom, a osim što je bilo zanimljivo slušati njene stavove i poglede, kako na posao tako i naživot uopšte, za mene je bilo i edukativno, jer sad mogu da kažem da daleko više razumem šta je verifikacija, ali i šta je machine learning, kako rade i kako se "pišu" i testiraju čipovi, kako radi AI, veštačka inteligencija, "chatGPT" i sl.....Suvišno je više bilo šta i pisati, prava vrednost podkasta Glas inženjera, uopšte, pa tako i ove epizode, krije se u rečima gostiju.Uživajte! Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

20/03/2023 • 78:36

Igor Velić, master inženjer saobraćaja, diplomirao je u Beogradu, a zatim se vratio u rodni Bor gde je, pored redovnog posla, izuzetno društveno aktivan, posebno na području bezbednosti saobraćaja.Osnivač je i predsednik udruženja Sigurne staze, sa kojim je, uz pomoć GIS-a napravio sajt i aplikaciju bicibor.rs koja između ostalog daje prikaz bezbednih ruta za kretanje dece do škole, za kretanje invalida, staza za bicikliste, ali daje i predlog saobraćajnih mera za povećanje bezbednosti i još mnogo toga. Osim što je izuzetno aktivan na polju bezbednosti saobraćaja, kao aktivni biciklista, zalaže se i za ravnopravniju raspodelu ulica između motornih vozila i pešaka, biciklista, trotinetista i ostalih učesnika u saobraćaju.Jedan je od autora i izdavača knjige "Siguran smer" koja je namenjena obuci mlađih osnovaca o pravilima saobraćaja i ponašanju u saobraćaju kako bi se od najranijih dana dizala svest, povećavala bezbednost, a smanjivao broj nezgoda u saobraćaju. Knjiga bi trebala da bude prvi deo od ukupno tri, gde će druga i treća biti namenjene starijim osnovcima, odnosno srednjoškolcima. Knjigu su uradili potpuno volonterski, uz pomoć sponzora podelili svim školama u negotinskom kraju, a kako kaže izuzetno bi srećni bili kada bi pronašli nekoga samo da plati štampanje knjige kako bi ista bila podeljena što većem broju škola u Srbiji. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

07/03/2023 • 107:07

vana Marković je diplomirani inženjer prehrambene tehnologije biljnih proizvoda i bivša reprezentativka (velike) Jugoslavije u veslanju. Rođena Zemunka, nakon Zemunske gimnazije opredelila se za Poljoprivredni fakultet i smer prehrambene tehnologije.U Kanadi, u kojoj je provela godinu dana na istraživačkom projektu, ponuđena joj je stipendija za doktorske studije na univerzitetu Vaterlo. Iako je inicijalno prihvatila ponudu, nakon što je došla u Srbiju na, kako je planirala, kraći period da obiđe roditelje, ipak se više nije vraćala u Kanadu.Karijeru je započela "slučajno" u Koka-koli gde je provela 8 godina. U svakoj kompaniji, i u celoj karijeri uopšte, Ivana je svojim znanjem, ali i konstantnim radom, učenjem i zalaganjem vrlo brzo i konstantno napredovala. Promenila je nekoliko velikih kompanija, osim Koka-kole, radila je za Effes i Hajneken pivaru, u Delta agrar-u je promenila nekoliko zaduženja i poslova, od pokretanja posla sa kafom, do generalnog direktora Yuhor-a i kontrole kvaliteta u svim firmama članicama Delta agrar-a. Oprobala se i u privatnom sektoru, kao konsultant, radila na pisanju deklaracija, a onda napravila i malo veću promenu u karijeri prelaskom u industriju proizvodnje nameštaja, odnosno hotelijerstvo, gde radi na razvoju i unapređenju kompletnog biznisa. Uz izuzetno uspešnu profesionalnu karijeru, Ivanu prati možda i podjednako uspešna sportska karijera. Kao student, bila je reprezentativka Jugoslavije u veslanju. Iako je kasnije prestala profesionalnoda vesla, ljubav prema vodi i čamcu i dalje je prisutna. Osim što je članica veteranskog tima Amerike u veslanju, sa kojima je osvojila više medalja na najvećim takmičenjima, Ivana je i osnivač, vlasnik i takmičar Dragon boat kluba "Flash dragons" na Adi i međunarodni Dragon boat sudija. Kada se pomene Dragon boat, sport čija popularnost u svetu izuzetno raste, kaže "Živim za to", a sada i poslove bira prema tome gde može da ima više slobodnog vremena za veslanje.Za sebe kaže da je aktivna, da nema mira, a sve čime se bavi, Ivana radi izuzetno predano i profesionalno, i zato je i uspešna kako u poslu, tako i sportu. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

07/03/2023 • 78:28

Vladimir Vencl je završio konstruktivni smer na Građevinskom fakultetu Beogradu. Od samog početka profesionalne karijere, počeo je da izdvaja novac za dodatno školovanje i usavršavanje. Kako ističe, građevina ima izuzetno mnogo "grana" i bitno je pronaći se u nekoj, u onoj koja ti najviše odgovara. Osim brojnih obuka i kurseva koje je pohađao u zemlji i inostranstvu, završio je i dva master-a: "LLM in Construction Law and Arbitration" na Robert Gordon Univerzitetu i "MBE in International Construction - Practice and Law" na Univerzitetu u Štutgartu.Radio je na brojnim proejktima u zemlji i inostranstvu. U ovoj epizodi smo se dotakli onih najvećih i najzanimljivijih, "Žeželjevog" mosta u Novom Sadu, mosta na Dunavu kod Beške i Beograda na vodi.Završenim master studijama u Štutgartu i kasnije dodatnim obukama i polaganjem brojnih ispita, Vladimir je postao i Fellow prestižnog udruženja Instituta arbitratora u UK. Alternativno rešavanje sporova u građevinarstvu je ono čemu je trenutno najviše posvećen. To je smer u kom želi da razvija svoju karijeru u budućnosti i kako sam kaže, za sad je aktivniji u inostranstvu nego u Srbiji, ali veruje da se i na tom planu stvari menjaju i da će altersnativno rešavanje sporova u građevinarstvu biti uskoro prepoznato i u Srbiji i da su određeni konkretni koraci napravljeni i u tom smeru. U našem razgovoru, Vladimir je istakao zašto smatra da je ulaganje u sebe i u dodatno usavršavanje i edukacija izuzetno važna, podelio svoja iskustva kako sa velikih projekata na kojima je učestvovao, tako i sa dodatnih master studija koje je završavao u Štutgartu, odnosno UK (online), ali i objasnio šta je alternativno rešavanje sporova u građevinarstu i zašto je to važno za građevinsku industriju i firme koje je čine. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

02/03/2023 • 77:40

Boško Janjušević je završio Građevinski fakultet u Beogradu, odsek za konstrukcije, a zatim je uradio i dodatni master rad na Univerzitetu u Podgorici, a vezan za projektovanje prema Eurocode-u.Na prvom poslu u firmi koja se bavila projektovanjem čeličnih konstrukcija, naučio je mnogo, kako sam kaže ne samo na stručnom nego i na ličnom planu. Učestvovao je na projektima hotela Meriot, mosta Gazela, novog železničko drumskog mosta u Novom Sadu ("Žeželjev most") kao i na mnogim drugim projektima.Nakon nekoliko godina i kratkog radu za italijansku firmu koja se bavi železnicama u Srbiji, odlučio je da ode u inostranstvo. Bez nekog striktnog plana, odlazi u mali grad u Norveškoj gde je pronašao prvi posao u kompaniji koja se bavila projektovanjem čeličnih konstrukcija na naftnim platformama. Boško je objasnio i kako je bilo u početku u Norveškoj i zašto je ovaj posao smatrao velikim korakom u nazad u stručnom smislu.Nakon nekih godinu dana i više od sto adresa na koje je poslao CV, pronalazi posao u sadašnjoj firmi, Norsk Hydro u Oslu. Kroz vrlo zanimljiv i iskren razgovor, Boško je objasnio i čime se konkretno bavi u firmi, o svom napretku i trenutnoj poziciji, o samom poslovanju firme i aktuelnim projektima, ali i o životu u Oslu, i svim plusevima i minusima koje nosi život u inostranstvu. Kroz mnogo zanimljivih detalja, anegdota, ispričana jedna do sada izuzetno uspešna karijera, vredna pažnje i poštovanja. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

02/03/2023 • 83:21

Jelena Ninić je Građevinski fakultet u Beogradu završila kao student generacije, odnosno student sa najvećom prosečnom ocenom. Po završenim osnovnim studijama, upisala je doktorske studije, sa idejom da se bavi podzemnim konstrukcijama, odnosno tunelima. Nakon tromesečnog boravka na univerzitetu u Bohumu, Jelena dobija ponudu da doktorske studije nastavi tamo, kod jednog od najpriznatijih profesora, u toj sferi, u svetu. Na univerzitetu u Bohumu je provela ukupno 6 godina, od čega nekih 6 meseci na razmeni istraživača na MIT univerzitetu u Bostonu u Americi.Po završenim doktorskim studijama, Jelena je kao idealno mesto za dalji razvoj svoje karijere i dalji napredak, odabrala univerzitet u Notingemu u Engleskoj, gde je takođe provela 6 godina. Nakon izuzetnih naučnih rezultata, ali i velikog doprinosa industriji, projektovanju i modelovanju tunela, Jelena ove godine prelazi na univerzitet u Birmingemu. Osim redovnog rada u nastavi, kao profesor, Jelena iza sebe ima i nekoliko desetina doktoranata koje je kao mentor vodila kroz doktorske studije.Kroz rad na svom doktoratu, a i kasnije u karijeri, Jelena je spojila znanja iz građevine, primenjene matematike i programiranja i razvila jedan od najsveobuhvatnijih i najdetaljnijih softvera za modelovanje tunela. Takođe, naprivila je veliki doprinos u modelovanju tunela u BIM okruženju, što ranije nije bilo moguće, i na povezivanju softvera za parametarsko modelovanje sa BIM-om. I ako na pohvalne reči kaže "Ja samo radim svoj posao", ne može da se ne zaključi da je Jelenin doprinos nauci, ali i privredi u sektoru tunelogradnje ogroman. Ja sam siguran da je još mnogo velikih uspeha i rezultata pred njom, a siguran sam da će to shvatiti svako ko posluša njenu priču do kraja. Osim o poslu, fakultetima, tunelima, softverima, Jelena je pričala i o životu i razlikama između Nemačke i Velike Britanije, o tome kako se idealno uklopila na MIT univerzitetu, tornadu koji je tamo proživela, i još mnogo čemu.Za kraj, pored izuzetno uspešne naučne karijere, Jelena je i supruga i majka dvoje dece. Jedna izuzetno inspirišuća priča, zato, ako do sada niste, obavezno je poslušajte do kraja! Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

02/03/2023 • 83:57

Spasoje Pavlović je diplomirao geodeziju na Građevinskom fakultetu u Beogradu. Pre nego što je i završio fakultet, počeo je da radi u firmi GeoGIS, u kojoj je i danas. U dosadašnjoj karijeri, od koje je veliki deo proveo u Kataru, osim rada sa klasičnim geodetskim instrumentima radio je i na snimanju terena najsavremenijim tehnologijama, LiDAR tehnologijom, iz automobila i iz aviona, na snimanju rečnog korita iz broda, praćenju razvoja, izgradnje i životnog veka velikih objekata, 3D skeniranju objekata... Između ostalog, pričao je o tome kako je krenula implementacija LiDAR tehnologije u Kataru i u Srbiji, kako ti izgleda danas, koje su sve prednosti a koji eventualni nedostaci, kako se savremene tehnologije sve više koriste u izradi i korišćenju BIM modela, o tome kako je izgledalo letenje avionom i snimanje terena iz vazduha, zašto je u toku prvog leta hteo da se vrati na zemlju posle 5min, a onda posle par nedelja razmišljao zašto nije postao pilot, o tome kako je prvih 20ak dana u Kataru zapravo potrajalo 6 meseci i kako je to kad se zagubiš kolima u Kataru, a nemaš navigaciju, ali i tome kako izgleda kad zbog posla, snimanja terena iz automobila, završiš u Katarskom zatvoru i na sudu, optužen za špijunažu.Firma GeoGIS je lider na Balkanu u svom poslu, a Spasoje je u razgovoru predstavio samo jedan, zanimljiviji, deo tog posla.Poslušajte ceo razgovor, i slobodno pišite pitanja i komentare. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

01/03/2023 • 151:55

Ekstremna ekologija - https://xeco.info/ xEco Vazduh - https://play.google.com/store/apps/details?id=info.xeco.twa xEco Polen - https://play.google.com/store/apps/details?id=io.framework7.polen xEco Odžak - https://play.google.com/store/apps/details?id=odzak.xeco.twaNacionalna ekološka asocijacija - https://nea.rs/ Dejan Lekić je diplomirani građevinski inženjer i magistar veštačke inteligencije. Izuzetno vredan i posvećen poslu kojim se bavi, veliki profesionalac čovek koji se zalaže za zaštitu životne sredine, za pravo da svi znaju kakav vazduh udišu i kakvu vodu piju, odnosno kako sam kaže, zalaže se za "poštovanje svih tekovina civilizacije". Iza sebe ima izuzetno uspešnu i bogatu karijeru. I pored toga što su ga u više navrata zvali da kao stručnjak radi za različite evropske i svetske organizacije, uvek se nakon obavljenog posla vraćao u Beograd.Od 2001. do danas na rukovodećim mestima u Saveznom hidrometeorološkom zavodu, Ministarstvu zaštite životne sredine i Agenciji za zaštitu životne sredine, u kojoj je od osnivanja, a gde je u periodu od 2010. do 2018. godine obavljao i dužnost pomoćnika direktora. Do januara 2021. godine zaposlen na mestu načelnika Odeljenja za indikatore izveštavanje i informacioni sistem, Agencije za zaštitu životne sredine. U periodu od 2007. do 2021. obavljao je dužnost Nacionalne fokalne tačke za saradnju sa Evropskom agencijom za životnu sredinu (EEA) i njenom mrežom za osmatranje i informacije (Eionet) te formirao mrežu nacionalnih institucija za praćenje stanja životne sredine, prikupljanje podataka i izveštavanje ka institucijama Evropske unije. Pripremao je, koordinisao i implementirao mnogobrojne projekte finansirane od strane EU i drugih bilateralnih donora vezane za dizajniranje nacionalnih informacionih sistema monitoringa i zaštite životne sredine sa ukupnim iznosom donacija od preko 10 miliona evra.U poslednjih trideset godina je istovremeno stekao bogato internacionalno iskustvo radeći kao ekspert, u analizi, razvoju i implementaciji softverskih rešenja u oblasti hidrometeorologije i zaštite životne sredine, koristeći znanja o geografskim informacionim sistemima, bazama podataka i brojnim programskim jezicima. U periodu od 1999. do 2022. godine radio je u mnogobrojnim zemljama (Francuska, Kipar, Bugarska, Crna Gora, Sveta Lucija, Makedonija, Jamajka, Barbados, Bosna i Hercegovina, Grenada, Gvajana, itd.) kao ekspert međunarodnih organizacija (FAO, WMO, WB, UNDP, EU, UNECE, UNEP, OEBS) u dizajniranju, uspostavljanju i stvaranju informacionih sistema i izradi studija u oblasti zaštite životne sredine.Jedan od onivača Nacionalne ekološke asocijacije (NEA). Osnivač je portala Ekstremna ekologija (xEco – Extreme Ecology), tvorac desktop i mobilnih aplikacija xEco Vazduh, xEco Polen i xEco Odžak. Link ka portalu i linkovi za preuzimanje mobilnih aplikacija nalaze se na početku teksta. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

01/03/2023 • 136:53

Danilo se rano opredelio za arhitekture jer je kako kaže uvek voleo da nešto pravi i stvara. U Americi je, na “Drury Univerzitetu”, završio osnovne studije arhitekture, a u Londonu je diplomirao na “Architectural Association”, najstarijoj nezavisnoj školi arhitekture u Velikoj Britaniji i jednoj od najprestižnijih i najkonkurentnijih na svetu, gde je i predavao nakon završenih studija. Danas vodi arhitektonski biro DADA - Danilo Dangubić Architects, u Beogradu, u kojoj radi više od 20 mladih i talentovanih arhitekata. Prednost u rešavanju problema uvek daje mladima jer kako kaže, činjenica da problem postoji ukazuje na to da oni stariji nisu znali da ga reše. Autor je projekata objekata kulture, poslovanja i stanovanja. Nema taj "jedan objekat" koji želi da projektuje, već želi da projektuje što više raznovrsnih objekata i da da što veći doprinos arhitekturi u Srbiji. Oduvek mu je želja bila da pravi, odnosno stvara arhitekturu i to je ono čime se sada bavi.Jedan je od osnivača i prvih članova Asocijacije Srpskih Arhitektonskih Praksi ASAP - https://asap.org.rs/ DADA Danilo Dangubić Architects - https://danilodangubic.com/ Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

01/03/2023 • 71:39

Filip je upisao Građevinski fakultet u Banja luci, a zatim se u drugoj godini prebacio na fakultet u Beogradu. Za hidrotehnički odsek na Građevinskom fakultetu i ma samo reči hvale i smatra da pruža veliko znanje za kasniji profesionalni život. Po završenom fakultetu, tri godine je proveo na izgradnji auto puta Banja Luka - Prnjavor, a zatim prešao u Drezden u Nemačkoj. Filip je pričao i o životu u Nemačkoj, o jeziku i navikavanju, ali i o poslu kojim se bavi, projektovanju, GIS-u, velikim projektima, kolegama....Naravno, nismo mogli da preskočimo ni priču o motorima i vožnji i koliko ima slobodnog vremena za svoju veliku ljubav. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

01/03/2023 • 67:40

Branko se nakon završenog Građevinskog fakulteta u Beogradu opredelio za nastavak studija, odnosno za doktorske studije na Tehničkom univerzitetu u Delftu u Holandiji. Doktorirao je sa temom 3D štampanja betona čime se i dalje bavi. Branko je između ostalog pričao o tome dokle se stiglo sa istraživanjima i ispitivanjima karakteristika 3D štampanog betona, kako izgleda budućnost primene istog u privredi, ali i kako je izgledao život u Delftu i danas u Roterdamu i Holandiji uopšte. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

01/03/2023 • 72:35

Filip Marković se nakon završene srednje medicinske škole opredelio za studije na Rudarskom fakultetu u beogradu, na odseku za naftu i gas. Nakon završenih studija, otišao je u Ameriku na 4 meseca, preko Work and travel programa da bi, kako kaže, osetio život daleko od kuće i pripremio se na mogući nastavak master studija u inostranstvu.Nakon što je aplicirao za master studije u Kanadi gde je i primljen, uz odobrenu stipendiju, ali na kraju odbijen za studentsku vizu od strane Kanadske ambasade, konkurisao je za upis na master studije u Atini. Tu je takođe primljen i tu je i završio svoje master studije na Univerzitetu Pirej. Usmerenje na master studijama više nije imalo mnogo veze sa samom naftom i gasom, već je bilo usko povezano sa svim aspektima energetike.Nakon završetka master studija, imao je ponudu da ostane i na doktorskim studijama, ali to tada nije bilo izvodljivo, pa se vratio u Srbiju i sada radi u kompaniji LDK Consultants kao konsultant u oblasti energetike.Pričali smo o njegovom putu od fakulteta do onoga gde se sada nalazi i o projektima na kojima sada radi, projektima Svetske banke, UNDP-a, fondovima, ali i velikim državnim projektima u sferi energetike.Poslušajte epizodu, čućete Filipovu zanimljivu priču i mnogo aktuelnih tema o kojima se svakodnevno priča kada je energetika u pitanju. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

01/03/2023 • 125:15

Dr Veljko Prodanović je osnovne studije završio na Građevinskom fakultetu u Beogradu, nakon čeka je doktorirao na univerzitetu Monash u Melburnu. Tema doktorske disertacije, ali i njegov dalji naučni rad, najvećim delom se baziraju na modelovanju, projektovanju ali i mogućnostima izgradnje multifuncionalnih, prirodom inspirisanih sistema za prikupljanje i prečišćavanje otpadne vode. Najveći broj istraživanja i najveće rezultate postigao je sa temom prečišćavanja "sivih" otpadnih voda kroz zelene zidove i mogućnošću ponovne upotrebe prečišćene vode. Mimo toga, ozbiljne naučne rezultate postiže i u oblasti prikupljanja i prečišćavanja atmosferskih voda, smanjenju kišnog oticaja u urbanim sredinama, kao i prečišćavanju svih tipova otpadnih voda. Nakon završenih doktorskih studija u Melburnu, Veljko dobija posao na univerzitetu New South Wales u Sidneju, gde je i sada. Kako kaže, velika mu je želja da se sa stečenim znanjem i iskustvom vrati u Srbiju i doprinese razvoju i unapređenju gradova u sferi prikupljanja i prečišćavanja otpadnih voda, smanjenja oticaja, ponovne upotrebe prečišćene vode i uopšte u sferi koja je sve aktuelnija i sve neophodnija. Jedan od bitnih aspekata primene pomenutih sistema jeste i njihovo razumevanje, te se određena naučna istraživanja baziraju upravo na socijalnom aspektu izgradnje ovakvih sistema, ali i na informisanju i povećanju svesti ljudi o njima.Nadam se da će i ova epizoda dati mali doprinos tome. Od Dr Veljka Prodanovića ćete čuti mnogo korisnih ali i zanimljivih informacija o temi kojom se već dugo bavi i to sa puno uspeha, ali i o samom odlasku u Australiju, životu u Melburnu, Sidneju, gde mu je i zašto lepše i zašto planira povratak u Srbiju.Meni je bila čast i zadovoljstvo, a siguran sam da će uživati i svi koji poslušaju ovu epizodu. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

25/08/2022 • 131:39

Nebojša je proveo više od 10 godina radeći za firmu Ludwig Pfeiffer na poslovima izvođenja hidrotehničkih objekata u državama kao što su Azerbejdžan, Afganistan, Šri Lanka, Bangladeš, Filipini. Iz svake države nosi posebne uspomene, a kroz priču je podelio ono što je na njega ostavilo najveći utisak, uz osvrt na situacije, doživljaje i događaje koje je doživeo, poslove koje je radio, ljude (i životinje) koje je upoznao... Mnoštvo zanimljivih i neobičnih situacija, sa kojima se može susresti samo na mestima na kojima je boravio, koja definitivno nisu uobičajena za naše inženjere. Zato poslušajte šta je sve ispričao, siguran sam da će biti zanimljivo, ja sam iskreno uživao. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

25/08/2022 • 108:47

Završiti Elektrotehnički fakultet u Beogradu, u roku, već je samo po sebi dovoljno teško. U koliko se uz to i profesionalno bavite vaterpolom, igrate u prvom timu Partizana, a zatim i Crvene Zvezde, igrate Ligu Šampiona, osvajate domaća prvenstva.... Onda je to zaista velika stvar. Đorđe je time pokazao neverovatnu odlučnost i posvećenost, kako sportu i treninzima, tako i fakultetu i struci. U svemu tome, kako kaže, motivisao ga je uspeh, a uspeha je imao na oba polja. Što se sporta tiče, prošao je sve juniorske selekcije reprezentacije, par godina igrao u prvom timu Partizana, a zatim jednu sezonu bio i kapiten Crvene Zvezde. Nakon toga, jednu, kako kaže najlepšu, godinu je proveo u Napulju, a zatim se preselio u grad u kome i danas živi, Duizburg.U Duizburgu je, osim što igra za trećeplasirani klub prve Nemačke vaterpolo lige, započeo i karijeru elektroinženjera. Kada je tražio posao, pokazao je izuzetnu upornost i odlučnost i nije želeo da stvari prepušta "slučaju", već je dao sve od sebe da pronađe posao kakav želi. U tome je, čini se, uspeo i trenutno radi za veliku korporaciju, Vodafon, u duizburgu, na poslovima koji predstavljaju baš ono za šta se školovao i u čemu, kako sam kaže, uživa.U ovoj epizodi podkasta, od Đorđa možete čuti i kako i zašto se opredelio za ETF, kako je bilo studirati, trenirati dva puta dnevno i igrati na vrlo visokom nivou, čućete prelepu priču o gradu u koji se zaljubio, Napulju, o ljudima i životu u Italiji, a zatim i u Duizburgu, o sličnostima i razlikama, o onome što mu je u početku smetalo i šta mu se mnogo svidelo kod Nemaca, o poslu koji radi, ali i o nekim planovima i željama za budućnost. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

25/08/2022 • 162:23

Dušan je završio Elektrotehnički fakultet u Beogradu. Po završetku fakulteta i pored ponude Elektrodistribucije, opredelio se da karijeru počne u američkoj firmi National instruments. Odlazi na obuku u Budimpeštu gde je ostao dve i po godine, a zatim se vraća i počinje da radi kao regionalni menadžer kompanije zadužen za područje Balkana. Nakon nekoliko godina provedenih u firmi, Dušan se opredeljuje da pređe u preduzetnike i zajedno sa prijateljem pokreće firmu Forsteh Technologies koja vrlo brzo postaje partner nemačke kompanije i menja ime u NOFFZ - Forsteh Techologies. Firma se bavi pravljenjem mašina za automatizovano testiranje raznih elektronskih sklopova.Za Dušana, ljudi su najveći resurs jedne firme. Smatra da su poslovi koji se rade u firmi izuzetno inovativni i jedinstveni u regionu, i da su odlična prilika za mlade inženjere koji žele tako nečim da se bave u životu. Izuzetno ulažu u razvoj mladih inženjera, trude se da uz nekoliko iskusnijih, firmu šire mladim, talentovanim i pametnim ljudima, na prvom mestu inženjerima elektrotehnike i mašinstva. Objasnio je i koji je sistem rada i koje su osnovne vrednosti koje se trude da održavaju u firmi. Dušan je objasnio i čime se firma konkretno bavi, u kojoj sferi automobilske industrije su proglašeni za najbolju firmu na svetu, rekao je da pri vođenju jedne firme novac nije cilj nego sredstvo, priznao da bi voleo da u njegovoj firmi rade ljudi pametniji od njega koji će mu jednog dana reći "Skloni se odavde, pusti nas da radimo", pričao je i o svom boravku u Budimpešti ali i zašto svoju sadašnju firmu u šali zovu sigurna inženjerska kuća. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

04/08/2022 • 106:45

Nikola je diplomirao na Građevinskom fakultetu u Beogradu, a onda se nakon godinu dana provedenih u porodičnoj firmi, opredelio da upiše doktorske studije. Doktorirao je na temi betona sa recikliranim agregatom, uz, kako sam napominje, nesebičnu pomoć profesorke Snežane Marinković . Nakon nekoliko godina provedenih na Građevinskom fakultetu u Beogradu, naučnim istraživanjima, radu na naučnim projektoma i u nastavi, Nikola konkuriše na nekoliko naučnih projekata u inostranstvu. Dobija poziv za učešće na projektima u Americi i u Barseloni. Nakon tromesečnog boravka u Americi, gde je video i pozitivne i negativne strane života , ali i sve benefite studiranja u velikom i modernom kampusu u Americi.Nakon toga, Nikola prelazi u Barselonu, na Universitat Politecnica de Catalunya, gde nastavlja saradnju sa profesorom sa koji se već upoznao ranije. Uz naučna istraživanja, učešće na naučnim projektima, Nikola radi i u nastavi, i od ove godine ima zvanje docenta. Vrlo je aktivan u svetskim federacijama koje se bave betonom, vrlo otvoren i zainteresovan za skupljanje i usvajanje znanja od starijih kolega, ali i što je možda najvažnije, izuzetno raspoložen da to znanje deli dalje i prenosi na mlađe kolege. Još jedan gost za koga mogu da kažem da je čast poznavati ga, objasnio je i približio svima doktorske studije na Građevinskom fakultetu, ispričao sve iz svoje perspektive i prepričao ceo svoj dosadašnji profesionalni put. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

26/07/2022 • 111:40

Svetlana je diplomirala na Građevinskom fakultetu u Beogradu. Na kraju studija, za svoj diplomski rad sa temom "Kružna ploča na elastočnom poluprostoru" dobila je Oktobarsku nagradu za najbolji diplomski rad na Beogradskom univerzitetu.U periodu nakon završetka studija, javljala se na razne oglase za posao i na kraju na poziv majke koja je radila u Energorpojektu, u sektoru koji će kasnije postati ENTEL, došla u firmu u kojoj je i dan danas. Nakon 2.5 godine provedene u firmi, izabrana je da učestvuje na poslovima za Irak, koji su rađeni prema američkim standardima. Odlazi u Irak koji je u tom trenutku u ratu sa Iranom. I pored rata, male hotelske sobe, pacova kao "domaćih životinja" i velikih kulturoloških razlika, kaže da joj je život u Bagdadu bio prijatno iskustvo, i da odande nosi lepe uspomene, naročito iz posete Vavilonu. Svetalana se prisetila i kako je izgledalo projektovanje nekad, koji su i kakvi računari i softveri korišćeni, kako je tehnika napredovala i kako se ona na to prilagođavala. Setila se i svoje mentorke i ispričala zašto smatra izuzetno važnim prenošenje znanja i iskustva starijih kolega na mlade. Nakon teškog perioda sankcija dobija od firme ponudu da ide u Katar na 3 meseca. Nakon što je na prvom sastanku sa investitorima bila potpuno ignorisana od strane istih, zbog svog stava i pristupa poslu ostala je 7 meseci, do samog završetka projekta, upravo na insistiranje investitora. Svetlana je ispričala kako je izgledao život u Kataru tada, i šta se sve do sad promenilo, kakvo je bilo ponašanje za vreme njihovih verskih i državnih praznika, ali i kako je nekad izgledao nacionalni muzej Katara, a kako izgleda danas.Jedan od najspecifičnijih zahteva za projektovanje bio je projektni zadatak za kontrolni centar u Kataru, koji mora da bude prepoznatljiv sa Meseca i da bude otporan na eksplozije. Kako je izgledalo projektovanje takvog objekta, "peške", bez softvera i kako je prvi softver na Građevinskom fakultetu nakon nedelju dana unošenja podataka taj isti proračun radio 30h. Za ovaj objekat kaže da joj je bio veliki profesionalni izazov, i izuzetno joj je drago što je radila tako nešto. Nakon niza projektovanih termoelektrana i još mnogo drugih različitih objekata, što u zemlji što po arapskim zemljama, odlučila je da ode u Peru i učestvuje u projektovanju i izgradnji hidroelektrana Piaz u Ekvadoru i Topo u Peruu. Veliki izazov, učenje jezika, prvi tender od 200 strana na španskom jeziku... O boravku u Limi kaže da je poslovno bilo fenomenalno iskustvo, a što se života tiče - još bolje. Fenomenalan narod, i prelepe uspomene za sedam meseci, ispostaviće se, prvog boravka u Peruu.Po povratku u Beograd, dobija poziv od ENTEL-a da ode u Dubai, gde je provela vreme učeći kako bi polagala ispit za dobijanje licence. Nakon par meseci u Beogradu i Dubaiu, sledi drugo poluvreme u Peruu, na izgradnji hidroelektrane Poećos 2. Ovog puta 1.000km od Lime, u mestu Pjura. Život u Pjuri kao sušta suprotnost od Lime, život u kampu, najezda skakavaca koja je trajala mesec i po dana i tornado koji je trajao 5min, odlasci na more, plažu i zašto se pri jednom povratku posebno uplašila. Svetlana je ispričala šta je sve obišla i videla u Peruu, zašto je to bilo dragoceno iskustvo, ali i zašto se vratila u Srbiju i zašto nije razmišljala i želela da ostane tamo trajno.Za kraj, kratak pregled onoga što sada radi i kakav odnos ima prema mlađim kolegama, zašto smatra da je dobra atmosfera u firmi bitna i da sve starije kolege prenose svoje znanje i pomažu mlađima. Kao savet mladim inženjerima, posavetovala je da početak karijere posvete učenju, proširivanju znanja, sticanju iskustva i "građenju sebe", da budu sigurni u svoje znanje, a onda će uspeti to i da materijalizuju. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

19/07/2022 • 143:02

U četvrtoj epizodi podcasta, moj sagovornik je bila Vanja Marš dipl.građ.inž. Vanja je diplomirala na Građevinskom fakultetu u Beogradu, na konstruktivnom smeru. Za vreme studija bila je aktivan član, a jedno vreme i predsednik (predsednica) studentskog udruženja IACES (International Association of Civil Engineering Students) u koji je unela dosta izmena i učinila ga pristupačnim svim mlađim kolegama. Kaže krajičkom oka i dalje prati dešavanja u ovom udrežunje koje je na sve nas ostavilo trag i dalo nam pre svega lepe uspomene.Po završetku fakulteta kratko je radila u Monteri, građevinskoj firmi koja se bavila izvođenjem radova. Na sajmu građevine u Beogradu, odlučila je da preuzme inicijativu i preda svoj CV građevinskoj firmi Primorje iz Slovenije, sa kojom je ranije imala kontakta upravo preko IACES-a. Kada su je pozvali, pristala je da ode da radi u mesto Adojvščina. I ako su je ime firme i podaci o mestu koje je našla na Google-u podsećali na Herceg Novi, došla je u sasvim drugu atmosferu. Kako izgleda kada iz Beograda u kom je rođena ode u malo mesto u inostranstvu, gde pritom ne zna ni jezik kojim se govori, ispričala je uovoj epizodi. Naglasila je veliku pomoć tadašnjeg šefa ali i kolega i drugih ljudi s kojima se susretala.Nakon odlaska iz te firme, Vanja je promenila nekoliki firmi u Sloveniji. Sada sa porodicom živi i radi u Novoj Gorici, gradiću koji se jednom polovinom nalazi u Sloveniji a drugom u Italiji.Vanja je ispričala čime se bavi tj na kojim projektima trenutno radi, kako se i koliko pažnje u Sloveniji polaže na ekologiju, kako izgleda život u Sloveniji i koje su sve specifičnosti i zanimljivosti života u Novoj Gorici. Malo o vinu, malo o anegdotama i nekim svakodnevnim temama sa kojima se susreću svi koji se opredele da odu na rad u inostranstvo, sa Vanjom u četvrtoj epizod podkasta. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

12/07/2022 • 65:53

U trećoj epizodi podkasta, centralna tema razgovora je bio BIM, njegove prednosti i mane, mogućnosti i sfere primenljivosti, a sve ispričano iz ugla našeg sagovornika Đorđa Popovića.Đorđe je završio Građevinski fakultet u Beogradu i zaposlio se u Energoprojektu. Kada su mu se promenile životne okolnosti i prioriteti, odlučio je da ne želi da odlazi na gradilište u inostranstvu te je dao otkaz. Kako je bio bez posla i imao viška slobodnog vremena, odlučio je da ga iskoristi pametno, a učenje Revit softvera mu se učinilo kao nešto što bi moglo biti korisno u budućnosti. Nakon odslušanog početnog kursa, na kome kako kaže nije čuo ništa što do tad nije već znao, i sam je počeo da drži neki vid obuke, i usput se i sam dalje usavršava u korišćenju programa. Nakon toga usledili su poslovi na kojima je mogao da primeni stečeno znanje ali i da ga proširi, te je stigao do jednog prilično zavidnog nivoa poznavanja BIM okruženja, konkretno Revit softvera. Sada radi kao Revit modelar i BIM menadžer, a plan mu je da jedan objekat, konkretno Aerodrom Nikola Tesla, isprati i nakon završetka izgradnje, kako bi se uverio u sve mogućnosti i prednosti implementacije BIM-a, u periodu eksploatacije objekta. U ovoj epizodi, Đorđe je ispričao svoju priču i svoj put od samog početka i prvih koraka u Revit-u pa do onoga gde se sad nalazi, dao je savet svima koji žele da unapređuju svoje znanje i poslovne mogućnosti, koji žele da budu u koraku s vremenom, osvrnuo se i na temu zelene energije, ekologije i mogućnosti većeg povezivanja sa prirodom, ali i ispričao neke anegdote koje je doživeo kroz karijeru. Zašto smatra da stranci dolazer u Srbiju da "organizuju našu pamet" i kako je izgledao njegov kontakt sa upravo jednim takvim strancem, poslušajte u trećoj epizodi podkasta. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

05/07/2022 • 55:33

Kako sam kaže, građevina mu je u porodici već generacijama, pa je bilo logično što je upisao Građevinski fakultet. Nakon završenog fakulteta, svoju profesionalnu karijeru započinje radom na terenu, na gradilištu, bez ikakve dileme da li je to za njega dobar put. Prva firma u kojoj se zaposlio bavila se izgradnjom mostova, a prvo gradilište na koje je bio raspoređen, obilaznica oko Beograda, konkretno Batajnica. Gradilište na kome je naučio mnogo, od toga kako funkcioniše samo gradilište, do toga kako i šta treba pričati pred kamerama kad dođu predstavnici medija. Rad na velikim infrastrukturnim objektima nastavio je na izgradnji pristupnih puteva mostu na Adi, konkretno izgradnji mosta iznad "buvljaka". Svoju želju i plan da ode u inostrantsvo, ostvario je odlaskom u Rusiju. Prvo gradilište, na kom je radio noćnu smenu na temperaturama ispod -40, bilo je u Sibiru. Zbog dužine trajanja vize, morao je da se vrati nakon samo tri meseca, ali nakon kraćeg vremena provedenog u Srbiji, radeći za svoju staru firmu, ponovo odlazi u Rusiju, ali ovaj put u Volgograd. Drugo gradilište, ali i potpuno drugačiji uslovi života i rada. Posle povratka iz Volgograda i velike dileme da li ići ponovo ili ostati u Srbiji, Matej se ponovo vraća u staru firmu i ovaj put biva raspoređen na gradilište u blizini Vranja, na izgradnji deonice auto puta. Ovog puta kao iskusan inženjer i jedan od vođa projekta. Posao ga iz Vranja ne vodi nazad za Beograd, kako je očekivao, već dalje na jug, u Severnu Makedoniju. Nova firma, novi posao i nova uloga. Velika odgovornost, uz lagano učenje jezika i prilagođavanje načinu života i ljudima. Matej je najpre živeo u Bitoli, zatim neko vreme u Skoplju, a sada je svoju oazu pronašao u kući pokraj mesta Kavadarci, u blizini kog mu se nalazi i aktuelno gradilište. Odavno se navikao na život u S. Makedoniji, "pomirio" se s tim da bi tamo mogao da provede i ceo radni vek, mada, s vremena na vreme baci pogled šta se dešava na tržištu rada, jer kako kaže, treba biti u toku, a nikad ne znaš gde si sutra i gde je sledeće gradilište. U prvoj epizodi podkasta Glas inženjera, Matej je osim konkretnih činjenica i onog poslovnog dela, ispričao i svoja razmišljanja, nedoumice, stavove, ali i anegdote koje su ga pratile kroz dosadašnju karijeru. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.

04/07/2022 • 102:08