Milena Radić - Govori da bih te video

U današnjoj reportaži čućemo kolažne izjave učesnika blokade Mosta slobode u Novom Sadu, koja je održana prethodnog vikenda. Kako se desilo da se stariji tako predano povedu za svojom decom, kakve su te nove generacije kojima se dive i koje masovno podržavaju građani Srbije prepuštajući im da ih oni vode ka nekoj boljoj budućnosti, kako osećaj kolektivne krivice starijih građana u odnosu na ono što su uspeli ili nisu uspeli da stvore za svoju decu rezonira sa društvenim previranjima u prethodna tri meseca ‒ sve su to pitanja koja smo pokušali da problematizujemo i na njih damo odgovor razgovarajući sa učesnicima protesta.

6.2.25. • 29:13

Opus slikara Slobodana Jeremića Jeremije obuhvata 5000 radova ‒ u pitanju su mahom realistički pejzaži i prizori, lišeni figure, ali sa jasnim otiskom prisustva poljoprivrednika ili seoskog čoveka, koji nemo svedoče o sabivstvu ljudi i prirode. Jeremija je inspiraciju za svoje motive i konkretne prizore dobijao na putovanjima po srpskim selima, a obišao je 170 sela tokom aktivnog radnog veka.

6.2.25. • 30:03

Miodrag Obradović je šumarski inženjer, rođen 1947. godine u Bukovima ispod Divčibara. Kao član ansambla Tamburica 5 imao je prilike da proputuje čitav svet, ali se svom rodnom selu i neposrednom zagrljaju prirode uvek vraćao. U današnjoj reportaži, Miodrag Obradović govori o životu u dodiru s prirodom, šumom, potokom, kišom, nebom, o nužnosti povratka selu i iskonskom saglasju čoveka i prirode,

6.2.25. • 30:05

Knjiga „Dalje od kraja sveta" dvotomno je izdanje RTS Izdavašta i Biblioteke „Milutin Bojić" koje beleži izbor reportaža novinara i urednika Mirka Bojića iz različitih krajeva sveta. Mirko Bojić bio je dugo godina glavni i odgovorni urednik Ilustrovane Politike, a za vreme njegovih mandata taj list je dostigao stalni tiraž od čak 300000 primeraka nedeljno. Više godina radio je i kao dopisnik Politike iz Indije, a tokom svoje karijere reportera stigao je do najudaljenijih i najneobičnijih krajeva naše planete, pa čak i do jedne istraživačke stanice koja je plutala na usamljenoj santi leda, ali i Černobilja godinu dana nakon nuklearne katastrofe. U današnjoj emisiji o svom suprugu, Mirku Bojiću, govoriće Marina Bojić, a čućete i odlomke odabranih reportaža iz knjige „Dalje od kraja sveta", kao i jedan Bojićev intervju koji je dao za list „Praktika", februara'98.

6.2.25. • 29:58

Kragujevac krije jedan mali porodični muzej s neverovatnom kolekcijom, koji nikako ne treba da zaobiđete ukoliko ste u poseti tom gradu. U pitanju je Muzej bicikala i pop kulture „20 cola”. Umetnički fotograf Marko Stamatović, a odlučio je da javno izloži svoje kolekcije bicikala, igračaka, stripova, igrica i svega onoga što se može svrstati u pop-kulturu, a što je on predano godinama sakupljao, otkrivao u podrumima, kupovao na buvljacima, reparirao i vraćao u prvobitno stanje. S vremenom su posetioci muzeja i drugi kolekcionari poklanjali svoje zbirke muzeju, tako da danas Marko i njegova porodica poseduju pozamašnu kolekciju artefakata koji svedoče o tome kako su ljudi provodili slobodno vreme u prošlosti i kako su se zabavljali. Svako od nas pronaći će barem jednu stvar u muzeju koja će ga vratiti u detinjstvo i probuditi u njemu osećaje na koje je možda i zaboravio. O tome da li je to nostalgija ili evociranje onoga što se zove „dete u nama” da se raspravljati, ali sigurno je da niko ko poseti Muzej bicikala i pop kulture ne može da ostane ravnodušan pred onim što prepozna kao nešto što je nekada njemu pripadalo.

6.2.25. • 29:57

U današnjoj reportaži o sprezi praznika, prazničnog spektakla, običaja darivanja i konzumerizma kao manifestacije kapitalističkog sistema, govorio je doktorand filozofije, interaktivni psihoanalitičar u edukaciji i osnivač „Filocentra” Nikola Ačanski. U reportaži ćete takođe čuti dokumentarne zapise koji svedoče o današnjici u kontekstu teme kojom se bavimo u ovoj emisiji.

6.2.25. • 29:53

Petarde, „dinamitare”, vatrometi i druga pirotehnička sredstva nezaobilazni su deo proslave Nove godine. Zbog čega se u našoj kulturi veselja vezuju za pucanje, čak i iz pištolja? U mnogim delovima Beograda i po mesec dana ‒ sve od Svetog Nikole pa do srpske Nove godine ‒ neprestano odzvanjaju eksplozije manjeg i većeg intenziteta. Kako se osećaju stanovnici tih delova grada, kako vlasnici kućnih ljubimaca, a kako izgleda poslednji dan u godini u Berlinu, jedini dan kada je u tom gradu dozvoljena upotreba pirotehnike, čućete u današnjoj reportaži.

6.2.25. • 30:02

Sve je počelo kada je Željko Iličić iz Lapova svojoj kući doveo zlostavljanog konja koga je izbavio iz strašnih životnih uslova. Danas je njegovo dvorište dom za veliki broj starih i bolesnih konja koje više niko ne želi i za koje nema mesta nigde drugde. Konj je životinja koja je zahvaljujući mehanizaciji izgubila svoju primarnu svrhu u seoskom domaćinstvu, a s druge strane, zbog svoje veličine i specifičnih zahteva, većina ljudi konja neće držati iz čistog zadovoljstva. Takođe, azil koji je osnovao Željko, jedino je mesto u Srbiji gde veterinarska inspekcija može smestiti konja pošto ga oduzme nemarnom vlasniku, s obzirom da država nije na nivou zakonskih odredbi rešila pitanje šta i kako s oduzetim konjem. Nažalost zapitamo se šta se sve dešava sa konjima u Srbiji koje vlasnik više ne želi ili sa konjima koji su bolesni i stari, a ne dospeju do azila. Zajedno sa Željkom, čiji entuzijazam, želja da pomogne životinjama i posvećenost cilju održavaju azil za konje „Staro brdo" funkcionalnim već 10 godina, tu je i Violeta Jović, koja se pre nekoliko godina preselila iz Beograda u Lapovo kako bi mogla što više da doprinese radu tog mesta. Pored konja i mnogi psi, magarci, mačke i druge životinje našle su svoj novi dom pun ljubavi u lapovačkom azilu.

6.2.25. • 29:55

Danas kada je jedan od najvećih izazova svakodnevnog života: opustiti se, postoje različite prakse koje svojim klijentima pomažu da do tog osećaja dođu. Takozvane zvučne kupke jedan su od načina da se fokusiramo i umirimo i to pomoću zvuka i njegovih vibracija. Onaj ko vodi čitav doživljaj, pomoću specifičnih „instrumenata" kao što su gong, tibetanske zvučne činije, različite zvečke itd. proizvodi zvukove koje „konzumenti" kupke upijaju ležeći unaokolo u njima prijatnim položajima. Jelena Mirković, instruktor je vazdušne (aerial) joge a pre nekoliko godina postala je i sertifikovani gong praktičar i sertifikovani praktičar zvučnih činija, pa se u njenom studiju pored treninga vazdušnih akrobacija redovno održavaju i zvučne kupke i to u svom modifikovanom vidu. Učesnici u tom slučaju ne primaju zvukove i vibracije ležeći na podu već viseći u vazduhu, udobno smešteni u svilenim tkaninama zakačenim za plafon na dva kraja. U današnjoj reportaži Jelena će nas bliže upoznati sa praksom zvučnih kupki.

6.2.25. • 29:55

Zorica Đurić, uvek nasmejana i srdačna, kreće se holovima Fakulteta političkih nauka, pozdravlja studente, grli osoblje, deli čokoladice, pita zabrinute brucoše kako su i šta ih muči, neretko im izrecituje i neku svoju pesmu. Piše još od četvrtog razreda osnovne škole, poeziju i aforizme. Zorica Đurić zaposlena je 21 godinu kao spremačica na fakultetu, a iza sebe ima završenu Visoku školu za turizam. Život Zorice Đurić bio je jako težak i izazovan, često preplavljen tugom, ipak niko ne bi posumnjao da je tako jer je osmeh na njenom licu uvek prisutan. Emisija je realizovana u saradnji sa koleginicom Arijanom Handan, koja je i zabeležila deo materijala.

6.2.25. • 29:49

Milica, Anastasija i Sofija stoje iza veoma zanimljivog edukativnog instagram profila „Savladaj nemački", gde svojim pratiocima na inovativan i kreativan način predstavljaju zanimljivosti iz nemačkog jezika, daju upute kako učiti i prikazuju konverzacijski nemački na jedan neobičan način. Sve tri bile su odlični studenti na Katedri za germanistiku, a još tokom studija stekle su radno iskustvo koje im je pomoglo da kao veoma mlade, sa svojih 25 godina, shvate da ne žele da rade za tuđe ciljeve pa su pre nekoliko meseci pokrenule i svoj biznis. Da li i među mlađim generacijama važi ona floskula „Eh, da nisam rođen u Srbiji..." saznaćemo u današnjoj reportaži.

6.2.25. • 30:03

Odlazak na Kubu bio je životni korak koji se činio neminovnim, izmestiti se iz sopstvene svakodnevice u kojoj je tvoj emotivni fitilj sagoreo, započeti nešto novo negde gde važe sasvim drugačija, neuhvatljiva pravila, na mesto gde se mistika i život u svom najogoljenijem smislu susreću. Matematičar Vladislav Radak uputio se sa rancem na leđima na Kubu, kako bi tamo nahranio onaj deo sopstvenog identiteta kome pripadaju određenja kao što su: pisac I književnik. Neplanirano, Vladislav je na Kubi proveo čak 6 godina, postavši deo zajednice, iskusivši autentični život jednog naroda koji istovremeno živi bol i karneval. O svom boravku na Kubi, govorio je u današnjoj reportaži.

6.2.25. • 29:56

Sokolar je neko ko je svoj život podredio ptici, ona je njegov partner u lovu, gospodar i emotivna podrška. Semiz Rapkić je još kao dečak obučavao ptice grabljivice za lov, a danas je vrhunski sokolar. O tom neobičnom i retkom pozivu i svojoj posvećenosti i odnosu sa pticama govoriće u današnjoj emisiji.

6.2.25. • 29:59

„Posao sa maloletnim delinkventima, to nije priča o našim uspesima, o našim pobedama, to je priča o našim neuspesima, o porazima, o patnji, o bolu, jer je sve to ono sa čim se srećemo kao vaspitači na radnom mestu.” Diplomirani psiholog Stanimir Trifunović ceo svoj radni vek proveo je radeći u Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu. Neka od svojih iskustava iz „sivog doma” pretočio je i poetizirao u svojoj zbirci kratkih priča „Nulti slučaj”. U današnjoj reportaži Stanimir će govoriti o prirodi posla vaspitača u vaspitno-popravnom domu, o emotivnim izazovima, specifičnosti rada sa mladim delinkventima, psihološkom pregorevanju, dobroti i optimizmu. Takođe čućete nekoliko kratkih priča iz zbirke „Nulti slučaj”.

6.2.25. • 30:00

Nemanja Petrović proveo je tokom migrantske krize 5 godina u različitim prihvatnim centrima i kampovima širom Evrope baveći se humanitarnim radom. Neke prizore nikada neće zaboraviti, a to iskustvo osnažilo ga je i promenilo. O svemu što je prošao tokom rada sa migrantima, o izazovima sa kojima se suočavao, psihičkim lomovima i sopstvenim preispitivanjima, govoriće u današnjoj reportaži.

6.2.25. • 30:04

Zoran Dragelj, vizuelni umetnik iz Vankuvera, živi u Kanadi od svoje 13. godine. Te '88, kada se njegova porodica zaputila preko okeana, sluteći krah Jugoslavije, još kao dečak, Zoran je osetio da nema više osvrtanja. Posvetio se svom školovanju i obrazovanju i danas je uspešan filmski radnik, reditelj i producent, koji stvara i izlaže radove na više kontinenata. Da li nas zaista negde na Zapadu čeka bolji život i sređen društveni sistem i jeste li odista nužan korak za dostojanstven život prelazak granice? Da li je Kanada zemlja meda i mleka? O paradoksu Vankuvera, sećanjima na Jugoslaviju, slabostima države Kanade i izazovima sa kojima se susreću oni koji postojeći sistem ne prigrle u potpunosti, u današnjoj emisiji, govori Zoran Dragelj. Autor fotografija je Tyson Laidler Autor reportaže: Milena Radić

6.2.25. • 30:02

Nadomak Valjeva, na zemlji svog pradede, Milijan Savić stvorio je svoj mali raj. Za sebe kaže da je tipičan poljoprivrednik, mada svakom ko zakorači na njegovo imanje biva jasno da nije tako. Prostorom koji je estetski vešto osmišljen, u čijem centru dominira ljupko jezerce, iz koga se napajaju zasadi oraha, trčkaraju alpake, poniji, a tu je čak i jedna lama. Vrlo je neobičan izbor životinja koje Milijan gaji na svom imanju. U današnjoj reportaži ispričaće nam ponešto o sebi, svojim izborima, saživotu sa životinjama i naravno upoznaće nas bliže sa alpakama, životinjama koje su u Valjevo dospele čak iz daleke Južne Amerike.

6.2.25. • 29:47

Digitalna era unela je mnogo promena u naš način života pa i u to kako shvatamo obrazovanje. Postoje mnogi podaci koji pokazuju da je svakodnevni kontakt s tehnologijom značajno uticao na naše kognitivne sposobnosti. Kako u takvom relativno novom svetu treba da izgleda jedan školski čas i da li škola i obrazovni sistem treba da se prilagođavaju novim tendencijama? Danijela Vranješ, asistentkinja na Katedri za germanistiku Filološkog fakulteta u Beogradu već neko vreme posvećena je pitanju primene veštačke inteligencije u nastavi i obrazovanju, kako teorijski tako i praktično. U današnjoj reporaži govoriće o tome kako nam veštačka inteligencija može biti saradnik u nastavi, šta su njene prednosti a šta mane. A kako se u našem obrazovnom sistemu, za koji važi da ne ide u korak s vremenom, trenutno osećaju studenti, pomoći će nam da razumemo Nikolija Laušević i Jelica Filipović.

6.2.25. • 29:59

U Muzeju afričke umetnosti tokom maja Donia Tembe Đurić iz Mozambika uči polaznike svoje plesne radionice tradicionalnim afričkim plesovima. Posetili smo jedan čas na kojem smo naučili mnogo o tradiciji i običajima Mozambika. U današnjoj reportaži o plesu i svom životu govorila je Donia Tembe Đurić, a razgovarali smo i sa kustoskinjom Muzeja afričke umetnosti Aleksandrom Gačić, koja nam je rekla nešto više o nematerijalnom nasleđu i plesnoj kulturi Mozambika.

6.2.25. • 30:04

Boža i Tamara Milić roditelji su autističnog dečaka Alekse. U današnjoj reportaži govore o svojoj svakodnevnoj borbi za Aleksin napredak, a kao da to nije dovoljno, deo te borbe jeste i stalno nastojanje da se prikupi dovoljno novca za njegove terapije.

6.2.25. • 30:12

Master filolog i putopisac, Darija Stojanović, već dve godine živi u Tel Avivu, svedočeći vrlo kompleksnim odnosima među tamošnjim stanovništvom, kulturološkim i religijskim različitostima, a prethodnih šest meseci i eskalaciji sukoba u Gazi. Kako izgleda svakodnevica u tako specifilnim okolnostima i kakve je promene doneo sedmi oktobar čućete u današnjoj emisiji.

6.2.25. • 30:00

Ivana i Goran već 13 godina putuju zajedno. Pre 4 godine prvi put su se otisnuli na poduže putovanje, želeći da okuse život koji ne podrazumeva kancelarijski posao i rutinu, a od 2021. godine su stalno na putu. O svojim dogodovštinama s putovanja i specifičnostima života koji podrazumeva stalni pokret, govorili su u današnjoj emisiji.

6.2.25. • 29:58

Sa svoje tri saborkinje iz Velike Britanije, Ana Žigić upustila se u neverovatan izazov koji je podrazumevao skoro 40 dana neprestanog veslanja preko Atlantskog okeana. Smeštene u malom čamcu, prepuštene same sebi, borile su se sa talasima, ćudljivim okeanom, fizičkim bolom i naporom, morskom bolešću, sunčanicom... ali su uspele. Svoj trijumf Ana je posvetila svim devojkama koje kao i ona pate od endometrioze. „World's Toughest Row – Atlantic" trka je koja podrazumeva timove do 5 osoba koji veslaju 3000 milja od Kanarskih ostrva do ostrva Antigva. Ana je za naš program opisala kako je izgledao taj, za mnoge, nezamisliv poduhvat. Autor: Milena Radić

24.12.24. • 30:01

O životu porodice Kašanin tokom nemačke okupacije i nakon oslobođenja Beograda govoriće Marina Bojić, ćerka Milana Kašanina, velikog srpskog mislioca i učenjaka, istoričara umetnosti, esejiste i romansijera, koji je zajedno sa knezom Pavlom ustanovio i oformio Muzej kneza Pavla, današnji Narodni muzej Srbije, gde je funkciju direktora obavljao više godina, da bi nakon Drugog svetskog rata bio postavljen za direktora Galerije fresaka. Autor: Milena Radić

24.12.24. • 30:06

O životu porodice Kašanin tokom nemačke okupacije i nakon oslobođenja Beograda govoriće Marina Bojić, ćerka Milana Kašanina, velikog srpskog mislioca i učenjaka, istoričara umetnosti, esejiste i romansijera, koji je zajedno sa knezom Pavlom ustanovio i oformio Muzej kneza Pavla, današnji Narodni muzej Srbije, gde je funkciju direktora obavljao više godina, da bi nakon Drugog svetskog rata bio postavljen za direktora Galerije fresaka. Autor: Milena Radić

24.12.24. • 30:04

Zanimanje travel bloger pre samo desetak godina nije ni postojalo. Sa razvojem društvenih mreža, pojavile su se nove profesije i načini zarade, a Jovana Kvržić (@jovana_kvrzic), koju prati čak 150000 ljudi, ispričaće nam kako izgleda život jednog travel blogera. Jovana je dosad posetila skoro 100 zemalja, a priče i fotografije sa putovanja objavljuje na svom sajtu i Instagram profilu.

24.12.24. • 29:58

Današnja reportaža predstavlja kolaž sećanja na period života u SFRJ i bavi se pitanjem našeg odnosa prem tom specifičnom delu kolektivne prošlosti i to kroz različite individualne perspektive i iskustva. Autor: Milena Radić

22.12.23. • 29:10

Pedagoški muzej je jedna od najstarijih institucija ove vrste u Srbiji. Na inicijativu Učiteljskog udruženja, a sa ciljem da prikuplja i čuva nastavna sredstva i sve druge predmete od istorijskog značaja za osnovne škole i učitelje, Školski muzej osnovan je 1896. godine. Tokom više od jednog veka postojanja, prikupljeno je nekoliko desetina hiljada udžbenika, nastavnih sredstava, fotografija i dokumenata koje svedeoče o radu srpskih škola od početka 19. veka do danas. Kroz stalnu postavku muzeja proveo nas je njen direktor prof. dr Slobodan Vuksanović, a zabeležili smo i kako deca reaguju na eksponate i predmete koji se iz današnje perspektive njima čine arhaičnim i neobičnim. U reportaži ćete takođe čuti anketu u kojoj su naši sugrađani odgovarali na pitanje: „Da li je školstvo nekad bilo bolje?" Autor: Milena Radić

10.12.23. • 29:18

Ante Dadić danas ima 99 godina, a partizanima se priključio sa 19 godina. I dalje se živo seća svih muka i nedaća koje je preživeo tokom Četvrte i Pete neprijateljske ofanzive. Autor: Milena Radić

10.12.23. • 29:27

Sara i Magdalena Nikolić ispričale su nam kako je izgledalo odrastati i školovati se kao dete s hroničnim bolestima, bez podrške i razumevanja okoline ‒ i vršnjaka i odraslih ljudi. Kao sestre bliznakinje koje dele čak i simptome istih bolesti, oduvek su se oslanjale jedna na drugu i prolazile kroz životne izazove zajedno. Pre nekoliko godina osnažile su se i zatražile procenu radne sposobnosti. Tada su i dobile status osoba s invaliditetom, što im je pomoglo da se s više samopouzdanja bore za svoja prava i da naprave neke nove i velike korake u svojim životima. Autor: Milena Radić

10.11.23. • 29:12