Moja španska priča

Umetnik Nikola Srdić zaokružiće ovo audio putovanje svojom španskom pričom. Kako umetnost, koja ne poznaje granice, funkcioniše u svetu koji iznova postavlja nova ograničenja? Da li je Španija za umetnike iz Srbije izazov, inspiracija ili nešto treće? I kako se srpska, ali i španska tradicija odnose prema savremenoj umetničkoj sceni? Poslednju, možda i najvažniju srpsko-špansku priču prve sezone podkasta, sačuvali smo za sam kraj. Ovom prilikom saznaćete ko su bili hrabri Španski borci, pripadnici interbrigada iz cele Jugoslavije koji su učestvovali u Španskom građanskom ratu na strani Španske republike.

U ovoj epizodi podkasta Bogdan Đorić govoriće o svom informatičkom iskustvu na španskim meridijanima, o tome kako je izgledalo graditi karijeru u rastućoj IT industriji, kao i kako iz današnje perspektive izgledaju kultura i njena digitalna transformacija. Biće reči i o njegovom životu u španskoj prestonici gde je nakon Beograda nastavio prvo svoju akademsku, a potom i profesionalnu karijeru. O građenju karijere u Španiji takođe vrlo dobro mogu da govore i brojni srpski sportisti za koje je, naročito devedesetih godina prošlog veka, Španija bila važna adresa. Za sam kraj izdvojili smo neke od najzanimljivijih priča srpsko-španskog sporta, otkrivajući na koji su način junaci sporta gradili mostove između dve zemlje.

Baš poput umetnosti, ni nauka ne zna za granice, pa je tako zahvaljujući svom naučnom radu Aleksandar Ivančić izgradio zavidnu karijeru u Španiji. Od doktoriranja na Politehničkom univerzitetu Katalonije sredinom devedesetih, pa sve do danas, njegov život vrti se oko Barselone, Španije, obnovljivih izvora energije, urbanizma i svega onoga što našu svakodnevicu čini zelenijom i lepšom. Uvešćemo vas u još jednu tipično špansku priču, otkrivajući na samom kraju epizode kako se desilo to da je prva korida izvan Španije organizovana baš u Beogradu! Saznajte kakve su sve pripreme prethodile spektaklu na Tašmajdanu i kako se tih dana u prestonici provodio čuveni Luis Migel Domingin.

Ana Milutinović govoriće u ovoj epizodi podkasta o prevodilačkom životu na srpsko-španskoj relaciji. Sa višegodišnjim iskustvom u španskoj prestonici, profesionalnim i životnim, ona će podeliti svoje utiske o mentalitetu, navikama, po kojoj predrasudi i običajima koji se vezuju za Španiju i Srbiju. A kada je reč o srpsko-španskim vezama, muzika se svakako pominje kao jedna od najistaknutijih. Pričaćemo vam i o balkanskim ritmovima koji su osvojili Španiju, kao i o bendovima koji su uspešno svirali širom zemlje.

Kontrabasista Ivan Kovačević obišao je Španiju uzduž i popreko, a sve vreme igrajući u ritmu balkanske muzike za kojom je Španija poludela na prečac. Kako je izgledalo graditi karijeru u Španiji, da li je muzički jezik bio lakši za komunikaciju od španskog ili srpskog, i koje to predrasude o Španiji uspešno ruši otkako se preselio tamo pre nekoliko decenija? U samoj završnici novinarka osvrnućemo se na još jedan fenomen koji je doprineo boljoj komunikaciji Srbije i Španije – reč je o brojnim hit serijama na španskom jeziku koje imaju izuzetno veliku popularnost u Srbiji. Saznajte koje su to serije stekle kultni status u Srbiji, koje su TV zvezde posetile našu zemlju i kako je rasla naša ljubav prema pričama sa malih ekrana.

Novinar Branislav Đorđević u ovoj epizodi podeliće svoja iskustva i anegdote vezane za život u Španiji. Odgovaraće na brojna pitanja u vezi sa špansko-srpskim vezama i navikama, pričaće kako o profesionalnim, tako i onim ličnim koracima koje svako od nas mora da napravi kada odluči da nastavi život u inostranstvu. Pričaćemo vam i o jednoj ništa manje zanimljivoj priči koja je devedesetih punila stranice štampe, kako u Srbiji tako i u Španiji. Saznajte kako su, i zbog čega, fudbaleri Partizana svojevremeno pronašli svoju sigurno zonu u gradiću Fuenlabrada, nadomak Madrida.

O tome kakve su veze srpske i španske prestonice u ovoj epizodi podkasta govoriće violončelistkinja Suzana Stefanović i pijanistkinja Ana Jovanović. Njih dve osvetliće različite strane umetničkog, ali i akademskog života u Španiji i podeliti kako svoje lične priče i doživljaje te zemlje, tako i brojna iskustva stečena tokom građenja karijera u svetu klasične muzike. Praveći mali zaokret u odnosu na ovu priču, bavićemo se i prvim Špancima koji su u velikom broju naselili naše predele. Saznajte nešto više o sefardskom nasleđu Beograda, bogatoj kulturi koju su doneli sa sobom i načinu na koji su obeležili deo istorije srpske prestonice. Biće to prilika da se najavi i novi, po mnogo čemu jedinstven, projekat Instituta Servantes u Beogradu koji spaja istoriju, umetnost, putovanja i kulturu.

Umetnik Velča Velčev gost je ove epizode koja na jedinstven način povezuje njegov rodni Dimitrovgrad sa Majorkom na kojoj živi poslednjih nekoliko decenija. Velčev će govoriti o svojoj srpsko-španskoj priči, o tome da li umetnost poznaje granice ili za umetnika nema ograničenja, gde god da stvara i živi. U istoj epizodi podsetićemo se još jednog značajnog umetnika koji je na poseban način vezan za Španiju. Đorđe Andrejević Kun nije bio samo istaknuti jugoslovenski slikar, već i učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe. Saznajte zbog čega je njegova srpsko-španska priča i dalje aktuelna, možda više nego ikada.

Kako to izgleda kada jedna pijanistkinja iz Srbije svira klasike španske muzike? Koliko je teško, ili pak lako, probiti se u izdavačkoj industriji druge zemlje? I da li muzika uopšte poznaje granice? O svemu tome u ovoj epizodi podkasta govoriće Sara Marjanović, čija se ljubav prema crno-belim dirkama, započeta u Srbiji, poslednjih decenija uspešno razvija u Španiji. O nešto drugačijoj ljubavi govorićemo na samom kraju epizode, kada ćemo vas nakratko odvesti do Ulcinja. Saznajte da li je Migel de Servantes zaista proveo deo svog života u ovom jadranskom gradu i koliko ima istine u tome da je baš u Ulcinju pronašao inspiraciju za Dulsineju, veliku ljubav Don Kihota.

O svom putu do Španije, životu u katalonskoj prestonici i radu na Univerzitetu Pompeu Fabra u Barseloni, ovom prilikom govoriće Saša Markuš. Saznajte kako to izgleda kada neko iz Srbije drži Špancima predavanja o filmu ili pak šta sa sobom donosi rad na velikom istraživanju o uticaju serija na širenje španskog jezika. Uz sve to, Markuš će posvetiti pažnju i brojnim malim detaljima koji čine njenu barselonsku svakodnevicu. A kada se već dotičemo različitih filmskih priča, otkrićemo vam za koji je to jugoslovenski film čuveni Pablo Pikaso napravio originalni plakat i kako je došlo do toga da narodnooslobodilačka borba bude ovekovečena Pikasovom četkicom.

Ova epizoda podkasta posvećena je Tamari Đermanović Tanasijević, autorki brojnih knjiga objavljenih na srpskom i španskom jeziku. Od početka devedesetih ona živi u Barseloni, gde radi kao profesorka na Fakultetu humanističkih nauka vodećeg španskog univerziteta Pompeu Fabra, gde rukovodi i Seminarom slovenskih studija. U razgovoru za Institut Servantes otkriće na koji način je povezala Barselonu i Beograd, kako je izgledalo graditi univerzitetsku karijeru u drugoj zemlji, gde sve danas pronalazi Srbiju i Španiji, a gde Španiju u Srbiji. Osim ovog razgovora, pronašli smo još jedan katalonski kutak u srcu Beograda. Na kraju epizode otkrićemo vam kako je došlo do toga da jedno posve neobično dorćolsko ćoše dobije naziv po čuvenom slikaru Salvadoru Daliju.

U ovoj epizodi gost je Igor Nedeljković, jedini stranac profesor flamenko gitare na državnom Konzervatorijumu u Madridu! Nedeljković će pričati o tome kako je uspeo da spoji jug Srbije sa jugom Španije, šta je ono iz Leskovca što je uspeo da pronađe u Madridu i kako to izgleda kada jedan balkanski muzičar uzme flamenko u svoje ruke. Da nije samo srpski jug povezan sa Španijom, već da tragove te zemlje možemo da pronađemo i na severu Srbije pokazaćemo kroz još jednu zanimljivu priču Otkrijte kako se to desilo da se zaštitnica Španije, Sveta Tereza Avilska, nađe na grbu Subotice!

Maja Vasiljević već nekoliko godina predstavlja španskoj publici najbolje od balkanske muzike. Kako je bilo graditi novinarsku karijeru u zemlji čiji jezik vam nije maternji, da li je balkanska perspektiva prednost ili otežavajuća okolnost na tom putu? Kroz popularnu radijsku emisiju „400 latidos“, koja se emituje na nacionalnom radiju, Vasiljević otkriva najzanimljivije autore i kompozicije iz balkanskih zemalja, bilo da je reč o starijim klasicima ili svežoj, novoj muzici.

U prvoj epizodi podkasta gost je glumac Darko Perić, jedna od zvezda planetarno popularne serije La casa de papel. Perić ovom prilikom otkriva na koji način mu je uloga Helsinkija promenila život, ali i kako je izgledalo graditi karijeru u Španiji. Osim toga, deli i brojne utiske o sličnostima i razlikama između rodnog Kladova i Srbije sa jedne i Barselone i Španije sa druge strane. Naći će se mesta i za niz zanimljivih preporuka i anegdota koje čine njegovu srpsko-špansku priču. U nastavku istraživanja ovih priča, deo epizode posvetili smo i katalonskoj prošlosti još jednog srpskog grada. Otkrijte na koje načine je Zrenjanin kroz istoriju bio povezan sa Katalonijom i kako je došlo do toga da je u Vojvodini zamalo građena Nova Barselona.